Пре неки дан, док ми је мама причала о сјајној храни коју је појела тог викенда, осећала сам се невероватно љубоморно и носталгично. Почела је да разговара са мном о боливијској храни и како је у Никарагви пронашла групу боливијских пријатеља који припремају јела која ми толико недостају из моје земље.
Ипак, осим благог тренутка депресије, мој ум је одједном обратио пажњу на имена наших традиционалних јела. Конкретно, изненада сам схватио да су нека имена заиста смешна и да немају никакве везе са концептом стварног јела.
Тада сам помислио да ово никако не може бити изолован случај у Боливији, па сам одлучио да мало истражим и замолим неке своје пријатеље из различитих латиноамеричких земаља да виде шта бисмо могли смислити. Нису ме разочарали резултати.
Пикуе Мацхо (Боливија)
Ово је вероватно једно од мојих омиљених јела из Боливије. Нема посете својој земљи када не поједем ово укусно јело.
Према мојој сестри, легенда каже да је група радника, која је била заиста гладна и пијана, отишла у овај ресторан заиста касно у ноћ. Власница је рекла да није имала храну да им да, јер се већ затварала. Радници су, међутим, инсистирали, па је власница наставила да цепа оно што јој је остало од састојака у кухињи и сервирала их са заиста зачињеним 'Лоцотос' (љутом паприком) како би помогла у њиховом пијанству.
Затим је рекла „Пикуен си сон Мацхос“, што се може превести као „једи ако мислиш да си довољно мушкарац“. Тако је настало име и морам рећи да не може бити тачније. мушки Пикуе служи се у огромним порцијама, али обично је до особе хоће ли то учинити пикантним или не.
По мом личном мишљењу, међутим, не бих правио ову храну правдом да немам мало Лоцотоса раширених свуда. Све у свему, Пикуе Мацхо је само комбинација кришки шницле, помфрита, куваних јаја, кобасица, зелене и црвене паприке и парадајза. Не постаје ништа боље од тога.
Галло Пинто (Никарагва)
Лабласцовегмену на Флицкр-у
Ништа више није Никарагва Пегави петао . Ако сте икада били у Никарагви, али нисте појели Галло Пинто, тада нисте стекли цело искуство Никарагве. Реч „Галло“ значи „петао“, а „Пинто“ је само придев који су му додали.
Када сам први пут чуо за ово јело, помислио сам да укључује стварног петла. Али Галло Пинто није ништа друго до комбинација пиринча и пасуља зачињеног луком, паприком и сољу. Људи у Никарагви из свих економских слојева једу Галло Пинта готово свакодневно и не могу да им замерим.
Помислили бисте да је јело прилично досадно и основно, али због једноставности је толико добро. Једите га са прженим сиром, прженим јајима и камењем, и показаћете непцу нешто добро.
Цхимицханга (Мексико)
јеффреив на Флицкр-у
Постоје две различите верзије приче о томе како Цхимицханга уствари настао. Један од њих прича причу о власнику ресторана у Аризони који је наводно случајно бацио бурито у посуду са врућим уљем. Када је видео шта се догодило, наставио је да каже шпанску псовку, али је уместо тога рекао „Цхимицханга“.
Друга верзија говори о другом кувару у Аризони који је у фритезу ставио непродати бурито и продао их као „препечене мајмуне“. Закључак је био да „Цхимицханга“ значи „препечени мајмуни“.
Без обзира у коју верзију смо одлучили да верујемо, мислим да се сви можемо сложити да име овог традиционалног тексашко-мексичког јела није ништа мање духовито у својој једноставности. Даље, не постоји један традиционални рецепт за ово јело, а то је зато што Цхимицханга није ништа друго до пржени бурито. И мислим да сви знамо како да саставимо добар буррито, па ћу остало препустити вашој машти.
Пупусас (Ел Салвадор)
Постоји велика контроверза око тога где Пупуса налази своје порекло. Неки кажу да потиче из Салвадора, други да долази из Хондураса. Људи из обе земље дивље конзумирају Пупусас, али Пупусас су ме први пут упознали као традиционално салвадорско јело.
Са тим именом нема ништа необично, осим што уста изнова чине смешан звук кад га изнова изговарате (не осуђујте ме). Пупусас су направљени од густих, ручно рађених кукурузних тортиља, а обично се припремају са разним пуњењем. Неки од њих су пуњени мешавином сира, препрженог пасуља и чичарона (свињетина), док су други пуњени кеселом (меким сиром који се може наћи у целој Централној Америци).
Цхимицхурри (Аргентина)
Фарехам Вине на Флицкр-у
То није само јело, већ аргентински сос са духовитим именом. Оно што ми се највише свиђа код ове речи је што се њен изговор разликује у зависности од тога одакле особа долази. То је зато што се звук 'рри' на крају разликује у скоро свим земљама Латинске Америке.
Цхимицхурри је некувани сос који се користи за месо са роштиља, али људи не ограничавају његову потрошњу на месо, јер се буквално може ставити на било шта. Направљен је од першуна, белог лука, биљног уља, оригана и белог сирћета. Овај сос допуњује аргентинску говедину на сасвим нови ниво. У Латинској Америци не постоји ресторан са одресцима у којем Цхимицхурри није присутан на столу.
Стара одећа (Куба)
Риналдо В. на Флицкр-у
' Стара одећа „дословно значи„ стара одећа “. Да је то гласина да је име овог јела долазило од сиромаха који је морао да прехрани породицу, али није имао храну ни новац. Због тога је узео стару одећу и исекао је како би је скувао док се молио за измишљотину, догодило се чудо и одећа се претворила у месни паприкаш.
ствари које се раде са мешавином торти фунфетти
Јело само по себи се састоји од исецкане говедине куване са луком, паприком, белим луком итд., А обично се служи са белим пиринчем, црним пасуљем и прженим плантажама. Већ слиним.
Биг Асс Мрави (Колумбија)
Не знам да ли могу дословно да преведем назив овог јела, али то некако значи ' пржени мрави са великим задњицама . ' Никад нисам чуо за ово јело пре него што сам почео да истражујем пре неколико дана и био сам изненађен и забављен као и ви.
Ови мрави имају крила, а да би их скухали, потребно је скинути крила и некако растргати мраве како би на крају остао са кундацима. Кундак се затим препече на тигању са мало соли и то је то. Желим да кажем да бих био храбар да их испробам ако се икада укаже прилика, али никад се не зна. Мислим да је ово један од ретких случајева када се назив хране поклапа са концептом саме хране.
Изгребали сте главу барем једном, народе? Знам да јесам. Али немојте ни секунде мислити да је ово крај, овде једва гребемо површину. Толико је јела са заиста чудним именима да не могу да поменем јер не знам ни како да их опишем. Само не заборавите да будете отвореног ума кад год посетите земљу Латинске Америке, јер би вас имена могла избацити, али уверавам вас да храна неће.
